Bajke, Hans .Kristijan Andersen

Opis proizvoda

Četrdeset najboljih bajki (Snežna kraljica, Mala sirena, Olovni vojnik, Devojčica sa šibicama, Divlji labudovi, Carevo novo odelo...) slavnog pisca u prevodu Stanislava Vinavera.

O autoru :

Hans Kristijan Andersen je rođen u Odenzeu, u Danskoj, 1805. godine. Otac mu je bio siromašan obućar i jedva je uspevao da izdržava porodicu. Majka mu je bila pralja i takođe je poticala iz siromašne porodice. Kao malu su je terali da ide po gradu i prosi, što ona nije volela. Otac je malom Hansu čitao komedije, razne priče, a najviše neobične bajke. Kristijan je sa radošću živeo u svetu bajki, ali je postojao i stvarni svet, na koji ga je često podsećalo krčanje u stomaku. Jedna stara i dobrodušna učiteljica je naučila dečaka da lepo čita. Otac je koristio svaki slobodan trenutak da sinu izradi lutke, pa su se igrali raznoraznih igara. To, nažalost, nije dugo trajalo. Kada je imao 11 godina, umro mu je otac. Siromašan život, samo od majčinih prihoda, pretvorio se u bedu. Prepušten gotovo sam sebi, jer je majka bila dugo izvan kuće, na poslu, Hans Kristijan je pokušavao da sastavi male komedije, pesme i recitacije. Predstavljao ih je drugoj deci u svom malom lutkarskom pozorištu. Andersen je bio visok i bled dečak, čak previše visok i previše bled za svoj uzrast. Majka je ipak mislila da bi i on mogao nešto da zaradi, pa ga je zaposlila u nekoj tekstilnoj fabrici, u kojoj je radilo dosta dečaka njegovih godina. Dečaci su se Hansu svideli, i on njima, posebno kada su primetili da prelepo peva. Čak su preuzeli njegov posao pod uslovom da ih on za vreme rada zabavlja. Jednog dana jedan od dečaka je rekao da Hans ima glas kao devojčica, zbog čega su mu se ostali rugali. Tužan, a pomalo i uplašen, otrčao je kući. Majka mu je obećala da neće više ni prekoračiti prag te fabrike. Kada je uštedeo nešto novca i navršio 14 godina, ovaj se plašljivi dečak odlučio da krene u osvajanje sveta. Odakle bi pošao ako ne od glavnog grada svoje domovine, Kopenhagena. Kraljevsko pozorište je tada bilo središte kulturnog i umetničkog života. Hans je rešio da postane deo tog teatra. Jednog dana je u pozorištu posetio neku poznatu pevačicu. Primila ga je, a on joj je pričao o svom životu i ljubavi prema daskama koje život znače. Rekao joj je da je pisac, glumac i plesač i rešio da joj odmah pokaže šta zna. Skinuo je čizme i uredno ih stavio u ugao prostorije. Tvrdi filcani šešir je iskoristio kao bubanj pa je pred pevačicom recitovao i plesao. Ona se u početku čudila, posle toga zabavljala, a na kraju prestrašila, misleći da je mladić poludeo. Odmah ga je isterala iz svojih odaja. Sam, bez prebijene pare u džepu, bez prijatelja i tople reči, Andersen je bio potpuno utučen. “Ipak”, napisao je u autobiografiji, “nisam izgubio veru u bolji život.” Te i slične reči često su se ponavljale u njegovoj životnoj priči. Ni u jednom trenutku nije izgubio hrabrost i veru u sebe. Uporno je posećivao druge umetnike. Znao je biti i dosadan, ali je istovremeno bio neverovatno jednostavan, iskren i naivan. Te su osobine oduševile poznatog italijanskog tenora Sibonija, koji je tada pevao u Kraljevskom pozorištu u Danskoj. Pevač mu je pomagao na razne načine, a najvažnije je bilo što ga je upoznao sa upravnicima više pozorišta, koji su mu u početku davali male uloge, a kasnije, videći da mladić raspolaže raskošnim talentom, stipendiju za školovanje. U školi je uspeo da sredi svoje veliko, ali zbrkano znanje. Školovanje je završio kada je imao 24 godine. Hans je pisao mnogo, ali je postao poznat tek pošto je napisao roman “Improvizator”, za koji ga je inspirisala Italija. Nakon objavljivanja tog romana već je teško pratiti njegov put kao umetnika. Obišao je celu Evropu, a svuda su ga primali sa neskrivenim simpatijama i radošću. Može se reći da je na svom putu sreo sve značajnije ljude svog vremena sa polja kulture i umetnosti. Umetnici, pesnici, prinčevi i uopšte plemstvo se otimalo za njegovo društvo i pozivali ga da barem nekoliko dana bude gost u njihovoj kući. Tada je Hansov život počeo da liči na najlepšu bajku. Sve ovo je, u stvari, nastupilo kada je počeo da piše bajke. Prvi svezak bajki je objavio 1835. godine. Iskustva koja su proizišla iz siromaštva i mnogi predeli kojim je prokrstario širom Evrope, oživeli su na čudan način, na način Hansa Kristijana Andersena. Te priče su bile tako ljudske, tako iskrene, da su proputovale ceo svet, ušavši u gotovo svaku kuću. U Andersenovom opusu ima pomalo i gorkih priča, ali on nikada nije bio pesimista. Uvek je izražena nada da uprkos svim teškoćama vredi živeti, da je život lep i bogat, i da onaj ko otvorenog srca prima male i velike darove života nikada neće od njega biti prevaren, a da će dobri ljudi baš zbog svoje dobrote uvek biti srećni. U 70. godini autor “Carevog novog odela”, “Princeze na zrnu graška” i mnogih drugih predivnih bajki završava svoj život, koji je delom ličio na najlepšu bajku, možda i lepšu od najbolje koju je napisao. Bio je to bogat i srećan život, o kojem je samo mogao da mašta u svom bolnom i teškom detinjstvu. I njegove reči u autobiografiji su najbolji dokaz ovoj tvrdnji: “Moj život je lepa priča, bogata i srećna. Kada sam kao dečak, siromašan i sam, krenuo u svet, pa sam sreo moćnu vilu, koja mi je rekla: ’Izaberi svoj životni put i sudbinu, a ja ću te štititi i voditi, uprkos svemu što se dogodi na svetu.’ Moja sudbina ne bi mogla biti bolje usmerena nego što je bila”.

Karakteristike

• Naziv knjige : Bajke
• Autor : Hans Kristijan Andersen
• Izdavač: Dereta
• Format: 17.5 x 24 cm
• Povez: tvrdi
• Pismo: ćirilica
• Br. strana: 241
• God. izdanja: 2001

• Uspavana lepotica, Kejt Najton

  320din

• Pepeljuga

  1,845din

• Alisa u zemlji čuda

  1,250din

• Robinzon Kruso

  460din

• Pročitaj mi bajku : Petar Pan i Sebični Džin

  275din

• Pročitaj mi bajku : Snežna Kraljica i Devojčica Sa Šibicama

  275din

• Knjiga o Princezama

  1,585din

© Ringier doo 2013
www.NonStopShop.rs